Restlins I, 20. kolo

Dvadeseto kolo i još jedna šansa za revanš puštena niz vodu. 20. marta izgubili smo ponovo od Džudžarom (STK Vojvodina, II Savezna liga sever) pojačanih Spin 2 za koje su, pored njega, nastupili i Borislava Perić-Ranković, Dragan Bunčić (STK NS 2011, II Vojvođanska liga) i Pavle Vukadinov (STK Mladost BP, II Savezna liga sever). Uvevši Džudžara u startnu postavu, drugari iz Spin 2 su nam jasno stavili do znanja da se ne zajebavaju. S druge strane, Željko po ko zna koji put nije došao na utakmicu pa je sve ukazivalo na to da ćemo popiti jedan atomski zdesna.

Ipak, za podizanje nivoa neizvesnosti pobrinuo se naravno niko drugi nego Sloba, skinuvši tri skalpa u tri petosetna meča. Većina vas koji čitate ovo (tj. Sale, Atila i još dvoje - troje ljudi uključujući i mene) već znate Slobu i to kakva je faca, tih, miran i smrtonosan, borac do poslednjeg poena. E pa sve to pa i više bio je i na ovom sustretu, a u mečevima protiv Džudžara i Bunčića prikazan nam je pravi spinaški slugfest. Bravo!

Nemanja je odigrao samo jednu partiju, a onda je naredne dve prepustio Komši. Možda ni ne bi bilo razlike u rezultatu da je ostao da igra, ali mogao je barem da se oproba protiv Bunčića. Čisto iz radoznalosti. Činjenica je da je Željkovim čestim odsustvovanjem ekipa izgubila ne samo na kvalitetu nego i na psihičkoj oštrini, i odjeci tog sveopšteg smanjenja muda osetili su se kod svih nas pa i kod Nemanje. Moraćemo da gradimo samopouzdanje preko leta. Komšine mečeve nisam video jer sam paralelno gubio od Džudžara, ali poraz od 3:0 govori dovoljno. Ali biće bolje.

S moje strane, porazi od Bunče i Džudžara su bili časni (ali ipak bolni), pokazao sam zube, mada truth be told obojica su me vidno nadigrali i zasluženo ucrtali recku na svoje rekete. Inače ja ne znam šta se dešava s tim Draganom, kaže čovek da nikad manje nije trenirao (i ja mu verujem) a prži kao posednut! Protiv Bebe sam međutim odigrao jedan od svojih najboljih mečeva ove sezone. Počevši od prvog poena ja sam bio taj koji preuzima inicijativu i diktira tempo. Prvi set sam dobio munjevito (btw to je bio moj prvi dobijeni set protiv Bebe IKAD), nisam se ni okrenuo a ono 1:0. Drugi je trajao nešto duže, sumnje u sebe su počele da se roje i da mi zuje u ušima ali uspešno sam ih držao na malo decibela i uporno odbijao da shvatim da dobijam meč protiv BEBE JEBOTE jer bih se garant zablokirao. U trećem setu sam to naravno shvatio i zablokirao se i ekspresno ga izgubio. Četvrti je bio povuci-potegni, izgradio sam ogromno vođstvo više na sreću nego na pamet, ali kad sam stigao do 9 ili 10, protivnica je krenula da se vraća u igru, verovatno jer sam ja prešao na "usrane mi gaće" taktiku čekanja tuđe greške. Razlika u poenima je međutim bila dovoljna da UMG pristup ipak upali, Beba je napokon pogrešila (ili sam ja imao pardon, ne sećam se više ali definitivno sam imao neki user poen) i konačno sam mogao da odahnem u vidu jednog gorilski gromkog TO BREEE!
Koliko mi znači ova pobeda znate svih vi koji čitate ovaj blog, jer Beba je mislim jedini protivnik koji je potpuno uništavao moju igru i ostavljao me bukvalno bez ičega kao Totoa u srcu tornada.

 Naš sledeći meč će sigurno biti težak kao olovo.
Jedva čekam.

Šteta za poraz, ali zaslužili smo ga i zato čestitamo Spinu 2, a da revanš bude zanimljiv postaraćemo se već sledeće sezone. Napred Senectus!