Novosti

Nisam pipnuo reket od 23. aprila, dakle 60+ dana. To je najduža stonoteniska apstinencija koju sam imao posle maja 2011.

Razlozi su brojni, ali glavni je bila naravno teza. Namerno koristim perfekat zato što sam u petak konačno napisao jebenu prokletinju. Jeste, ni ja još uvek ne mogu da poverujem u to, i siguran sam da će iskrsnuti još 1 000 000 stvari koje ću morati da uradim i problema koje ću morati da rešim u vezi sa njom dok je i ne odbranim, međutim tekst je gotov, odštampan i upravo se koriči.

So go fuck yourself, thesis.

Meni je to dovoljan razlog za slavlje.

Takođe, osećao sam ogromno psihoemotivno zasićenje posle 2 uzastopne sezone kulučenja u prekvalitetnoj 1. Restlins ligi, a posledice toga mogu da se primete i na ovom blogu, koji se misteriozno umara i gubi zamah (i izveštaje) baš negde u aprilu ove godine. Nisam siguran da li ću ih ikad napisati, btw, ali nisam ni isključio tu opciju.

Bilo je tu još nekih smetajućih elemenata koji još uvek nisu otklonjeni, međutim jebi ga, takav je život četrdesetogodišnjaka, mora čovek da se pomiri s nekim stvarima i nauči taj svakodnevni aikido sa samim sobom. Ili možda i ne. To je u svakom slučaju posebna tema za glasno razmišljanje, uz pivo sa najboljim drugom. Ne previše glasno razmišljanje, doduše.

Neću da tvrdim da je zasićenju i zamoru došao kraj, jer i dalje osećam veliku neodlučnost po pitanju povratka na treninge, ali budući da glavnog izgovora više nema, a da sasvim sigurno osećam i snažnu želju da u sezoni 2018/19. moji Senectusi i ja budemo dovoljno zajebani da svakoj ekipi u najgorem slučaju pokažemo svoje duge očnjake, kljove, rogove, kandže i sve ostale artikle iz arsenala, i maksimalno im zakomplikujemo ligaški život, situacija je prilično jasna i ima vrlo precizne implikacije: ako hoćeš da pobeđuješ (a nisi pretalentovan, kao što nisam, zapravo sasvim suprotno), moraš da radiš dugo i naporno.

 Ja imam 3 meseca fore i počinjem večeras.

Vidimo se u sali.